Dr Dragana Raičević Bajić
Zdravo svima! Ja se zovem Dragana Raičević Bajić i bavim se lingvistikom. Za one koji ne znaju, lingvistika se bavi istraživanjem jezika; govornih i pisanih, kao i znakovnih. Moj rad fukusiran je na srpski znakovni jezik. U središtu mog interesovanja je prirodni jezik gluvih osoba u Srbiji i njegova gramatika – gramatika srpskog znakovnog jezika.
Mihailo Gordić
Zdravo svima! Ovo je moje znakovno ime. Zovem se Mihailo Gordić i gluva sam osoba od rođenja. Prva osoba od koje sam učio srpski znakovni jezik je moja starija sestra, koja je takođe gluva osoba. Znakovni jezik je bio moj prirodni način izražavanja i moj jezik. Sa druge strane, postojali su neki ljudi koji su insistirali na tome da ne treba da koristim znakovni jezik vać da moram da govorim. Nisam razumeo taj njihov stav i za mene je sve to bilo veoma zbunjujuće.
Kada sam porastao i počeo da putujem, počeo sam i da upoznajem gluve ljude iz čitave Evrope. Kod njih sam uočio ponos u odnosu na sopstveni jezik – nacionalni znakovni jezik države u kojoj žive. To je na mene ostavilo veoma jak utisak. Poredeći to sa situacijom u svojoj zemlji shvatio sam da to kod nas nije slučaj. Tada sam počeo više da istražujem na tu temu i prvi put se susreo sa pojmom „istraživanje znakovnih jezika“, ali i sa borbom za očuvanje sopstvenog znakovnog jezika. Te teme su postale predmet mog interesovanja. A onda se u jednom trenutku pojavila tendencija određene grupe ljudi da, umesto dvoručne ručne azbuke, koja se odvajkada koristi u srpskom znakovnom jeziku, uvede novu jednoručnu azbuku. Ja sam se tome usprotivio i objašnjavao sam da moramo da radimo na očuvanju našeg znakovnog jezika. U tome mi je pomogla jedna čujuća osoba, dete gluvih roditelja, koja je u tom trenutku bila u Belgiji na postdiplomskim studijama iz oblasti istraživanja znakovnih jezika. Ona me je uputila u to kakao mogu da obavim istraživanje, konkretno ručne azbuke koja se koristi u Srbiji. I tako sam krenuo na put. Obišao sam više gradova u Srbiji, snimao i sakupio određeni korpus znakova ručne azbuke koje koriste gluve osobe. Na taj način smo istražili i dokumentovali da je dvoručna azbuka, u svim svojim varijetetima, ta koja se koristi na našem području, nekada u Jugoslaviji, sada u Srbiji i izdejstvovali da se inicijativa da se umesto nje uvede nova jednoručna azbuka, obustavi. Izborili smo tako jednu pobedu u važnoj borbi za očuvanje srpskog znakovnog jezika.
Nakon nekog vremena uključio sam se ponovo u istraživanje srpskog znakovnog jezika, okupili smo raznovrsnu grupu gluvih osoba – mlade, srednjih godina, stare, muškarce, žene…
Snimili smo mnogo video materijala u kojima su oni na srpskom znakovnom jeziku radili isti set zadataka. Bilo je naporno, ali u isto vreme i veoma uzbudljivo, nešto čime sam poželeo da se više bavim.
Tako smo došli i do ovog veoma važnog trenutka i veoma važnog projekta. Već duže vreme realizujemo kurseve znakovnog jezika, ali smo shvatili da bez odgovarajućeg nastavnog materijala i bez dobre obuke za gluve predavače (imajući u vidu da formalna edukacija za nastavnike znakovnog jezika ne postoji) nećemo moći da unapredimo kvalitet nastave srpskog znakovnog jezika. Naš prvi korak u ovom procesu bio je da akreditujemo obuku za učenje srpskog znakovnog jezika i to smo i učinili. Sledeći korak, jedan od najvažnijih, bio je da konačno izradimo udžbenik. Autorski tim je prionuo na posao. Istraživali smo, prikupljali i selektovali materijale, što nije bio nimalo lak posao, zbog činjenice da srpski znakovni jezik nije istražen i dokumentovan. Udžbenik koji smo izradili je udžbenik za učenje srpskog znakovnog jezika na nivoima A1 i A2, što spada u početne nivoe učenja. To je veoma važan korak koji će umnogome olakšati proces učenja svim polaznicima. Još jedan važan preduslov za unapređenje kvaliteta procesa učenja su obučeni gluvi predavači. Stoga smo okupili grupu gluvih ljudi, realizovali obuku za izvođenje nastave uz udžbenik i pred nama je period njihovog sve većeg uključivanja u proces podučavanja, čime ćemo ostvariti ciljeve ovog projekta ali i šire.
Vera Jovanović
Zdravo svima!
Moje ime je Vera Jovanović. Ovo je moje znakovno ime. Po obrazovanju sam diplomirani filolog, profesor italijanskog jezika i književnosti. Veoma rano sam shvatila da me interesuje sve što ima veze sa jezicima. Rasla sam u zajednici gluvih i srpski znakovni jezik je bio jedan od jezika mog odrastanja. Poželela sam da studiram nešto što ima veze sa znakovnim jezicima, ali kod nas nije postojala mogućnost za to. Upisala sam italijanistiku, čime sam bila zadovoljna, jer je to podrazumevalo da se bavim jezikom. U isto vreme sam u zajednici gluvih usavršavala srpski znakovni jezik i povezivala svoja jezička znanja. Tako sam, na moju radost, postala deo i ovog projekta.
