Ovaj video predstavlja sažetak Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom. Video je izrađen u okviru projekta „Pravno na informacije – i mi imamo pravo da znamo“ koji sprovodi Centar za orijentaciju društva u partnerstvu sa Asocijacijom tumača srpskog znakovnog jezika  i u saradnji sa našom organizacijom. Projekat je finansijski podržala Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

Snimili smo ovaj video kako bi gluve osobe saznale više o svojim pravima.

Ovaj video predstavlja sažetak Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom.

Snimili smo ovaj video kako bi gluve osobe saznale više o svojim pravima.

Kako Konvencija može da utiče na ravnopravnost zajednice Gluvih?

Zašto je Konvencija važna?

Šta su to ljudska prava i kako možemo da ih zaštitimo?

Ovo je sažetak celokupne Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom. Potrebno je da pogledate prevod celokupne Konvencije ukoliko želite da saznate šta tačno govori Konvencija, i na šta su se države obavezale.

Prevod Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom

U ovom snimku ću vam objasniti šta su Ujedinjene nacije, šta je Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom i fokusiraću se na članove koji se tiču gluvih osoba.

Istorija

Ujedinjene Nacije su osnovane 1945 godine, nakon drugog svetskog rata. U to vreme, 51 država se obavezala da će se zalagati za međunarodni mir i bezbednost, razvijajući prijateljske odnose među narodima i promovisati društveni razvoj, bolji standard života i ljudska prava.

Šta je UN Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom?

Konvencija je međunarodni ugovor koji definiše prava osoba sa invaliditetom.

Ona sadrži spisak prava koje su države članice Ujedninjenih nacija definisale koje štite prava osoba sa invaliditetom.

Prava treba da uživa svaka osoba. Cilj Konvencije je da se smanji neravnopravnost i da se izjednače prava osobama sa invaliditetom.

Generalna Skupština Ujedninjenih nacija je usvojila Konvenciju 2006 i 30. Marta 2007. su države članice mogle da je potpišu. Srbija je potpisala konvenciju u 17.decembra 2007. a ratifikovala Konvenciju 30. jula 2009. godine.

Države koje su potpisale Konvenciju su se složile sa načelima Konvencije i složile su se sa pravima osoba sa invaliditetom koja su pomenuta u Konvenciji.

Ratifikacija je čin kada se država zakonski obaveže na implementaciju Konvencije. To znači da će država da uključi u svoje zakone ono šta piše u UN Konvenciji i da će ta prava da sprovede u praksi.

Cilj UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

Svrha Konvencije je da osnaži, zaštiti i garantuje da sve osobe sa invaliditetom i gluve osobe uživaju jednaka prava, slobode i da su poštovana kao svi drugi ljudi.

Termin osobe sa invaliditetom označava sve osobe koje imaju fizički, mentalni, senzorni i/ili intelektualni invaliditet. Postojanje invaliditeta može osobu sprečiti da deluje i učestvuje jednako u društvu poput osobe koje nemaju invaliditet.

Zbog čega je UN Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom važna za gluve osobe?

Osnovni faktori za ostvarivanje ljudskih prava gluvih osoba su bilingvalno obrazovanje, pristupačnost i prevođenje sa znakvonog jezika i na znakovni jezik. Preduslov za ostvarenje ovih faktora je pravo na korišćenje znakovnog jezika. Konvencija prepoznaje to pravo i preporučuje primenu.

UN Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (UNCRPD) ima sedam članova koji se tiče Gluvih ljudi.

Član 2

Definicija

Reč “jezik” je korišćena mnogo puta u Konvenciji. Svaki put kada se spomene treba da imate na umu da se govori i o govornim i o znakovnim jezicima kao i o drugim formama negovornih jezika”

Član 3

Opšti principi

UN Konvencija je bazirana na 8 opštih principa, 8 pravila. Ova pravila su:

1. Poštovanje dostojanstva i nezavisnosti. Mi imamo prava da sami donosimo odluke o našim životima.

2. Nediskriminacija.

3. Puno učešće u društvu.

4. Svi su različiti, uključujući i osobe sa invaliditetom. Svi mi moramo prihvatiti i poštvovati te razlike.

5. Jednake mogućnosti.

6. Jednaka dostupnost.

7. Jednakost među polovima.

8. Poštovati mogućnosti koje deca sa invaliditetom poseduju. Poštovati njihova prava na indentitet, uključujući i indentitet Gluvih (jezik i kultura)

 Član 9

Dostupnost

Mora postojati potpuna i jednaka dostupnost u odnosu na fizičko okruženje, prevoz, informacije, komunikacije, tehnologije i javna mesta i usluge.

Primer: Država je u obavezi da obezbedi profesionalne tumače za znakovni jezik u državnim institucijama, poput muzeja. Država mora da promoviše i podržava pristup komunikacijama i informacionim tehnologijama kao što su Video relej Servis. Ali države nisu u obavezi da obezbede operatere za Video relej Servis.

Član 21

Sloboda izražavanja, mišljenja i pristup infomacijama

Svako ima jednaka prava da traži i da deli infomacije, ideje i mišljenja. Država je dužna da podrži jednakost u ostvarivanju prava. Evo nekoliko primera kako to može da uradi:

  1. A) Obezbediti informacije u pristupačim formatima, na vreme tj. blagovremeno (na primer: vesti na TV moraju imati titl) i bez dodatnih troškova (ne može biti dodatno naplaćeno to što se prevodi na znakovni jezik);
  2. B) Prihvatiti i osnažiti upotrebu znakovnih jezika i svih drugih formata komunikacije u “zvaničnoj interakciji” (sastanak sa državnim službenicima, vladine konferencije td.)

Primer: Kada glasač želi da se sastane sa poslanikom Parlamenta i traži tumača za taj sastanak, poslanik mora da uvaži taj zahtev i obezbedi i plati tumača za znakovni jezik.

  1. c) Ohrabriti medije (TV, filmove, internet itd.) da obezbede pristup tako što će titlovati ili prevoditi i koristiti gluve ljude kojima je znakovni jezik maternji jezik, itd.
  2. d) Priznati i podržati znakovne jezike.

Član 24

Obrazovanje

 Osobe sa invaliditetom imaju prava na inkluzvno obrazovanje, i besplatno obrazovanje u zajednicama u kojima žive. Oni takođe imaju pravo na servise podrške u školama. Gluve osobe i/ili slepe osobe imaju prava da se obrazuju na znakovnom jeziku i komuniciraju na način da im je pristupačan.

Država mora da pomogne učenje znakovnih jezika i mora da promoviše lingvistički i kulturni indentitet zajednice Gluvih. Gluvim osobama se moraju omogućiti jednake mogćnosti da uče životne i društvene veštine, kako bi mogli potpuno i jednako da učestvuju u svim društvenim sferama.

Takođe, država mora da angažuje nastavnike, uključujući nastavnike sa invaliditetom, koji su kvalifikovani i fluentni na znakovnom jeziku i/ili Brajevom pismu.

Profesionalci i nastavni kadar koji rade na bilo kom nivou obrazovanja moraju biti obučeni o pravima osoba sa invaliditetom.

Član 25

Zdravlje

Osobe sa invaliditetom imaju pravo na jednak tretman zdravstvenim uslugama, uključujući i prevenciju. Zdravstveni radnici moraju obezbediti jednak kvalitet zdravstvene zaštite. moraju nam obezbediti potpune informacije o svim opcijama, kako bismo doneli dobru odluku o našem zdravlju.

Zdravstveni radnici moraju pohađati treninge o ljudskim pravima, dostojanstvu, nezavisnosti i ravnopravnosti osoba sa invaliditetom.

Član 30

Učešće u kulturnom životu, rekreaciji, aktivnostima u slobodno vreme i sportu

Država mora da prizna pravo osobama sa invaliditetom da jednako učestvuje u kulturnom životu, da se bave rekreacijom i sportom. Država mora da prizna specifične kulturne i lingvističke indentitete, uključujući znakovne jezike i kulturu Gluvih.