Društvo „Kralj Dečanski“
Na predlog Svetomira Nikolajevića, došlo je do osnivanja Društva „Kralj Dečanski“ 3. oktobra 1893. godine. Društvo je stavilo sebi u zadatak staranje o gluvima i slepima Srbije. Tako je osnovano u Beogradu Društvo za pomoć gluvima Beograda i Srbije. Tako je osnovano udruženje čujućih koje se staralo o gluvima. Društvo je svoju pažnju usmerilo ne na pomoć odraslim gluvim licima, već na otvaranje škole za gluvu decu.
Od 1893. trebalo je da prođe pune 33 godine dok se nisu stekli uslovi da se osnuje Udruženje gluvonemih Beograda. U tom vremenu izašle su mnoge generacije školovanih gluvih i od njih je stvorena radnička klasa gluvih.
Sazreli su društveni uslovi da se osnuje i organizacija gluvonemih u Beogradu, kao gradu sa najvećom anglomeracijom gluvih u jednom gradu.
1. Udruženje gluvonemih za Beograd i okolinu (1926-1928)
Prvo udruženje samih gluvih ljudi osnovano je 7. februara 1926. godine i zvalo se Udruženje gluvonemih za Beograd i okolinu (1926-1928).
Udruženje gluvonemih za Beograd i okolinu bilo je čisto sindikalno staleško udruženje sa ciljem socijalnog zbrinjavanja „drugova po sudbini u slučaju nezaposlenosti, bolesti ili smrti“.
Drugi zadatak udrženja je bio „kulturno uzdizanje i društveno napredovanje i obrazovanje članova putem poučnih i zanimljivih predavanja i davanje saveta i obaveštenja od interesa za svakog pojedinog člana“.
Treći zadatak udruženja bio je društveno-zabavni život članstva, okupljanje radi drugarstva i razonode.
Ovo udruženje ima jednu pozitivnu činjenicu, to je da je kod gluvih sazrela socijalna svest o potrebi međusobnog organizovanja u cilju zaštite ličnih, materijalnih i socijalnih interesa, što je od velikog značaja. To je organizacija samih gluvih ljudi, koji su se starali o sebi, a ne drugi (čujući) o njima, kao što je bilo kod kasnijih organizacija, koje su imale filantropski karakter.
2. Udruženje gluvonemih „Kraljevina Jugoslavija“ (1935-1939)
Aktivnost ovog udruženja se svodila samo na Beograd. Udruženje je pomagalo samo svoje članove, dok o drugim gluvima nije vodilo računa.
Udruženje je imalo tendenciju socijalne zaštitev svoga članstva, ali se ta delatnost po pravilima nalazi na poslednjem mestu, a na prvom mestu je istican edukativni momenat, što je bez sumnje uticaj ono malo čujućih nastavnika koji su bili njihovi saradnici.
– Borba za ravnopravnost i pravo priznavanja egzistiranja gluvih u društvu i borba za ravnopravnost sa drugima
– Ideja o pokretanju lista „Novine gluvih“ u cilju obaveštavanja javnosti o svojim aktivnostima kao i međusobno informisanje o sopstvenom radu
– Namera za izdavanjem propagandnog materijala, štampanje brošura o svome radu, pisanje članaka u dnevnim listovima, štampanje afiša u korist gluvih i njihovim potrebama
– Pokretanje čitaonice i biblioteke
Radijus delovanja je bio uzan i odnosio se samo na gluve iz Beograda i šire okoline, nije imalo materijalnih sredstava ra rad.
3. Društvo školovanih gluvih i njihovih prijatelja (1939-1941)
Treće Udruženje gluvonemih Beograda je osnovano 2. aprila 1939. godine.
Ovde treba ukazati na dve činjenice: prva, da je iz naslova Udruženja brisan naziv „gluvonemi“, jer školovanjem „oni prestaju da budu nemi već ostaju samo gluvi“ što je aklamacijom prihvaćeno. Društvo je želelo da bude apolitično.
U cilj udruženja su ubačene dve nove stavke; prva „da se brine o fizičkom vaspitanju svojih članova a naročito dece i omladine, pa u tom cilju osniva sportske i turističke sekcije“; i druga da udruženje svim sredstvima nastoji „da se vodi računa o školovanim gluvim, koji su inače telesno i umno zdravi i za svoj zanat sposobni“.
Društvo školovanih gluvih je želelo da pokaže svoju širinu, otvorenost, agilnost, ali i raznovrsnu društvenu delatnost.
Plan rada Društva:
– Da se radi na otvaranju kancelarije Društva
– Da se štampaju društvene novine
– Da se proslavi društvena slava Sveti Toma
– Da se izgrade pravilnici o fondovima
– Da se uspostavi veza sa srodnim društvima u Jugoslaviji i inostranstvu
– Da se za nepismene gluve organizuju analfabetski tečajevi
– Da se formiraju i druge sportske grane osim fudbala
– Da se osnuje pozorišna družina („diletantska sekcija“)
– Da se izgradi zgrada za zajedničko stanovanje gluvih
Ovo Društvo predstavlja organizovanu aktivnost samih gluvih lica, bez pretenzije dominacije nad bilo kim u zemlji i među članovima posebno. Bilo je mnogo bolje organizovano u odnosu na prethodna društva. Rad Društva prekinuo je Drugi svetski rat.
U Beogradu su postojala tri udruženja gluvonemih koja su u sukcesiji radila na rešavanju problema svojih članova: „Udruženje gluvonemih za Beograd i okolinu“; „Udruženje gluvonemih Kraljevine Jugoslavije“ i „Društvo školovanih gluvih i njihovih prijatelja“. Dužina njihovog trajanja je bila kratka, tri do pet godina. Radijus njihove delatnosti je bio Beograd sa okolnom. Broj obuhvaćenih članova je bio vrlo mali. Imala su isti ili sličan cilj: socijalna pomoć članovima,upoznavanje javnosti sa problemima gluvih i apel za pomoć, ali i afirmaciju gluvih kao dobrih radnika. Sva tri udruženja predstavljaju tipične društveno-humanitarne organizacije, kroz čije se statute i pravila odražava socijalna politika Srbije toga razdoblja. Nosila su autosocijalni karakter, ali su gluvi među prvim hendikepiranima koji su se međusobno udruživali u cilju zaštite staleških interesa. Sem socijalno-ekonomske note, druga im je aktivnost bila sport i rekreacija, sa izrazitom tendencijom međusobnog zbližavanja i druženja. Sva su tri društva doprinela socijalnom zrenju javnog mnjenja o potrebi pomaganja gluvima.
Društveno ekonomski uslovi i vreme u kome su nastajala i gasila se, učinili su im da je progresivnost bila različita. Jedna su bila vrlo skromna, a druga puna ambicija i napredna za doba u kojem su egzistirala. U svakom slučaju, ona su pripremila teren za pojavu mnogo veće, jače, organizovanije i kadrovski ekipiranije organizacije, koja će nastati u sasvim drugačijim društveno-ekonomskim uslovima a to će biti Savez gluvih Beograda.
4. Rad organizacije u FNR Jugoslaviji – NOF gluvih (1944-1947)
Neposredno posle oslobođenja Beograda, 2. novembra 1944. godine, okupili su se preživeli gluvi, njih 27 na broju, nekadašnji članovi „Društva školovanih gluvih“, kako bi se u opštoj euforiji oduševljenja i oni priključili akciji pomoći oko oslobađanja zemnje i doprineli obnovi porušenog Beograda.
„Narodno oslobodilački front gluvih“ kao ogranak NOF-a Srbije.
Rezolucijačime su gluvi ljudi, pre svih drugih kasnijih invalidskih organizacija, izrazili svoju lojalnost novoj vlasti i spremnost da sa njom učestvuju u stvaranju novog poretka, čime su stekli ogromnu afirmaciju u novostvorenoj državi.
„NOF gluvih“ – samo socijala više nije bila aktuelna, već je u sklopu ukupne obnove zemlje i podizanja opšteg standarda ljudi trebalo da dođe i do poboljšanja uslova života gluvih.
Ta aktivnost je stvorila legitimitet da se gluvi obrate IX odeljenju NOF-a grada Beograda za dobijanje prostorija za sedište organizacije, pa je ovo odeljenje dalo nalog da se u zgradi Doma „Kralj Dečanski“ dodeli jedna prostorija za kancelariju „NOF-a gluvih“.
U Beogradu su nastale dve organizacije: jedna „NOF“, kao neka vrsta političke rukovodeće organizacije i druga „Udruženje radnika“, kao neka masovna organizacija članstva koja će biti „pod zaštitom“ NOF-a.
5. Udruženje gluvonemih radnika i radnica Srbije
„NOF gluvih“ je bio isključivo beogradska organizacija.
Pored mnogobrojnih prosocijalnih humanitarnih društava koja su u Beogradu postojala izmeđudva rata gluvi su se prvi, samo 12 dana posle oslobođenja Beograda, reorganizovali i transformisali u autosocijalnu društvenu organizaciju koja je pristupila novom socijalističkom pokretu i direktno se uključila u obnovu zemlje sistemom radnih brugada u okrilju NOF-a. To je bio kapital od dalekosežne vrednosti za sopstvenu budućnost.
Priključujući se Narodno oslobodilačkom frontu gluvi su svoju organizacionu strukturu formirali analogno tadašnjoj društveno-političkoj organizaciji zemlje i nju stalno pratili, transformišući i uključujući neprekidno svoju organizaciju u društveno-politički sistem zemlje i njenih promena.
Organizacija gluvih je prva među organizacijama pokazala svoju progresivnost, jer je već prvih dana donela rezoluciju u kojoj je istakla svoje ciljeve i zadatke, koji su sa malim promenama ostali takoreći do današnjeg dana.
Intencija organizacije je bila otvorenost prema svim slušno oštećenim licima čitave Srbije (a ne zatvorenost kao predratne organizacije), pa je nastojala da svoju delatnost proširi na Zemun, Pančevo, Novi Sad, Niš, Kragujevac i druge veće gradove u Srbiji.
Udruženje je odmah pokrenulo niz aktivnosti među svojim članovima koje će kasnije postati nukleus mnogih organizacija unutar organizacije, kao što će biti sportski savez, kulturno-prosvetno društvo, šahovska organizacija i mnoga druga društva, klubovi i sekcije.
Udruženje je od prvog dana budno pratilo društveno-političke promene i kretanja u zemlji, i njima prilagođavalo svoj rad i organizacionu strukturu svoje organizacije, što mu je obezbeđivalo poseban položaj među društvenim organizacijama u gradu i Republici Srbiji.
6. Nastajanje Beogradske Organizacije (1947-1965)
Život i rad organizacije gluvih Beograda zauzima posebno mesto u sistemu organizacija Saveza gluvih u celini.
Svaka promena naziva bila je uslovljena dubokim društveno-ekonomskim i političkim razlozima koji su se reflektovali na formu, suštinu i karakter organizacije u celini, i dijalektički prelazile iz jednog u drugi viši organizacioni i sadržajni kvalitet.
23. decembra 1947. godine doneta je odluka da se osnuje Udruženje za Beograd, pošto je ispunjen uslov „jer u gradu ima preko 20 upisanih članova“.
Osnivačka skupština Beogradske organizacije je održana 1. februara 1948. godine u Pop Lukinoj ulici broj 8.
Glavni odbor Srbije po drugi put je odlučio da se osnuje posebna organizacija samo za grad Beograd.
U Beogradu je 16. juna 1956. godine ukinut Pododbor za centralnu Srbiju i osnovan Sreski odbor Saveza gluvih Beograda.
Za 15 godina egzistiranja organizacija gluvih Beograda prošla je svoj evolutivni put od integralnog dela NOB-a gluvih Beograda, pa preko oblasnog odbora, pododbora, sreskog odbora, do gradskog odbora Beograda.
7. Od statutarne odluke do Gradske Organizacije gluvih Beograda (1965-1995)
Gradski odbor Saveza gluvih je „samostalna i dobrovoljna društvena organizacija, pa prema tome i ravnopravni član organizacija Saveza gluvih Srbije u okviru jedinstvene organizacije Saveza gluvih Jugoslavije“.
23. jula 1970. godine doneta je odluka da se organizacija preimenuje u „savez lica oštećenog sluha Beograda“.
Beogradska organizacija je nosila ime „Gradska konferencija Saveza gluvih Beograda“ i bila je sastavljena od po dva predstavnika svake opštinske i međuopštinske organizacije. 1984. godine ponovo dobija naziv Savez gluvih Beograda odnosno „Gradska organizacija gluvih Beograda“.
Svoju punu samostalnost Gradska organizacija gluvih Beograda dobila je tek 22. marta 1966. godine, kada je doneta Statutarna odluka kojom je legalizovana njena autonomija. Prema Statutarnoj odluci „Gradska organizacija je samostalna, dobrovoljna, društvena, organizacija ravnopravnih članova u okviru jedinstvene organizacije gluvih ljudi“. Iz ove odluke su proizašle i nove organizacione forme i zadaci među kojima je bitna tzv. „integralna rehabilitacija“.
U početku je GO vezala svoju aktivnost za programska načela SKJ i postala „konstitutivni član SSRNS“. Prihvatila je ideju „decentralizacije“, pa se reorganizovala na teritorijalnom principu opština Beograda, te je sada u svom sastavu imala deset opštinskih i međuopštinskih organizacionih jedinica. Te jedinice su delegirale po dva člana u Izvršni odbor organizacije grada Beograda. Tako se 1984. godine naša organizacija oslobodila tutorstva CO SGJ i Republičkog odbora SGS, što je bilo potvrđeno novim statutom.
Godine 1993. donet je novi statutkojim je sada organizacija gluvih depolitizovana, ali je u njemu naglašena „demokratičnost u radu organizacije u celini“.
Tako je u vremenu od tridesetak godina (od 1966. do 1993.) Gradska organizacija prošla svoju metamorfozu od konstitutivnog članstva SSRNJ do demokratski autonomne organizacije, i tako opet među prvim društveno-humanitarnim organizacijama ušla u demokratski društveni sistem.